Новац

Технику ковања новца, као и цео монетарни систем, Келти су преузели из античке Грчке и Македоније. Новац се углавном ковао од сребра и касније од бронзе, мада постоји и веома ограничен број примерака од злата. Ране имитације се углавном придржавају прописане тежине тетрадрахме, чија тежина временом опада и постаје неуједначенија.

Тражење посебног уметничког израза и формирање локалних карактеристика довели су до појаве примерака који се називају „српска група” и са којом почиње историјат локалног ковања на централном Балкану. Иако је тешко повући јасне линије између ранијих имитација и ове групе и њених подваријанти, може се рећи да је обележје „српске групе” нешто мањи пречник и дебља плочица. Новац „српске групе” може се грубо датирати на другу половину или крај 3. века п. н. е. и прву половину 2. века п. н. е.

Тетрадрахме типа „Крчедин“ датирају с краја 2. или почетка 1. века п. н. е., док ковање драхми траје дуже, вероватно до средине 1. века п. н. е. Није јасно да ли је овај тип делом истовремен са сремским типом из фазе Ц или представља нову етапу у монетарној историји Скордиска. Она је по насељу Крчедин, у коме је пронађена велика остава, добила име. Представама на новцу крчединског типа далеки узор је Зевс са тетрадрахме Филипа II, док је начин приказивања косе преузет са тетрадрахме Александра Великог, тј. са приказа лавље коже која се налази на глави младог Херакла.

Крчедински тип новца се дели на две фазе: фазу А и фазу Б. Фази А припадају примерци доброг стила, тежине око 14 грама. На реверсу је представа јахача који на глави има шлем у виду турбана са дугачком перјаницом, а у руци палмину грану. Испод главе коња је приказана непрепознатљива четвороножна животиња, највероватније настала маштовитом трансформацијом последња три слова са натписа ФIΛIППОY. Фазу Б одликује виши степен варваризације и разлика у тежини која се креће од 9 до 14 грама. Шематизацијом и нестајањем детаља постепено се губи животиња испод главе коња, претварајући се у четири куглице. Управо је овај тип највише заступљен у остави из Крчедина у којој је пронађено 883 комада сребрног новца (665 тетрадрахми и 288 драхми).

Налази типа „Крчедин“ углавном потичу са територије која се приписује Скордисцима, са изразитом концентрацијом у источном Срему.